Ljudi u Rotariju doniraju svoje vreme i svoja sredstva kako bi pomogli drugima, u svojim lokalnim zajednicama i širom sveta. Više od 110 godina, Rotarijanci su koristili svoju energiju i inteligenciju za preduzimanje akcija na održivim projektima.
Rotari (www.rotary.org) je međunarodna humanitarna organizacija. Rotari muškarci i žene su poslovni i profesionalni lideri koji dobrovoljno daju svoje vreme i resurse da služe drugima u svojim lokalnim zajednicama i širom sveta.
Primarni cilj Rotarija je služenje—u zajednici, na radnom mestu i širom sveta. Rotarijanci razvijaju dobrotvorne projekte koji se bave mnogim od najkritičnijih pitanja današnjice, kao što su ugrožena deca, siromaštvo i glad, životna sredina, nepismenost i nasilje. Oni takođe podržavaju programe za mlade, mogućnosti obrazovanja i međunarodne razmene za studente, nastavnike i druge stručnjake, kao i profesionalni razvoj i razvoj karijere. Rotarijev moto je Služba iznad sebe.
Rotari internešenel je organizovan na klupskom, distriktnom i međunarodnom nivou radi sprovođenja svog programa službe. Rotarijanci su članovi svojih klubova, a klubovi su članovi globalne asocijacije poznate kao Rotari internešenel. Svaki klub bira svoje službenike i uživa značajnu autonomiju u okviru standardnog ustava i ustava i podzakonskih akata Rotari Internešenela. Prva svetska organizacija klubova usluga je Rotari internešenel, sa više od 1.400.000 članova u 33.000 klubova širom sveta u 140 zemalja.
Početak rotarijanizma u Jugoslaviji, a posebno u Srbiji, vezuje se za delovanje dr Vojislava Kujundžića i njegove prve veze sa čehoslovačkim rotarijancima. Međutim, treba naglasiti da su srpski intelektualci i privrednici ranije prilagodili ideju rotarijanizma.
Od 1928. godine, kada je osnovan prvi Rotari klub u Jugoslaviji, do početka Drugog svetskog rata, u Srbiji su organizovani klubovi: „Beograd”, „Novi Sad”, „Bačka Topola”, „Ćuprija-Jagodina-Paraćin”. ”, „Morava”, „Leskovac”; Niš, Pančevo, Petrovgrad, Sombor, Stara Kanjiža, Stari Bečej, Subotica, Velika Kikinda, Vršac i Zemun.
28. jun 1929. godine je bio početak nagle ekspanzije klubova, što je rezultiralo stvaranjem 77. okruga /Jugoslavija/. Godine 1940. ovaj Okrug je obuhvatao 34 kluba, od toga 15 u Srbiji.
Pored razvijanja prijateljstva, usluga klubu je uključivala i izradu spiskova i, s tim u vezi, interno proširenje, učestalost i brigu o privatnom životu svih članova kluba.
Svaki Rotari klub u Srbiji imao je svoju „torbu za potrebite“ u koju su se na kraju svakog susreta stavljale donacije. Takođe su delovali kao Mecena, sponzorišući obrazovanje siromašnih srednjoškolaca, talentovanih muzičara ili slikara. Posebna pažnja posvećena je mladima i njihovom obrazovanju u duhu rotarijanizma.
Članovi klubova nisu bili brojni, ali su bili veoma ugledni građani, a njihov uticaj se sve više osećao u poslovnom, kulturnom i političkom životu Srbije.
Rotari distrikt 2483 (www.rotarydistrict2483.org) danas sadrži više od 60 klubova u Srbiji i Crnoj Gori.
